Mrzio sam je, bila je sramota za nas. Ona je u mojoj školi spremala hranu za učenike i učitelje. Jednog dana, moja majka je ušla u razred da me pozdravi. Kasnije su me drugovi zadirkivali. Bilo me je stid. Samo sto nisam propao u zemlju i želio sam da moja majka jednostavno nestane. Kad sam je ponovo vidio, rekao sam joj da me sramoti, i da je bolje da umre!
Moja majka nije ništa odgovorila, samo me nijemo gledala. Nisam zastao ni trenutak da razmislim o tome sta sam joj rekao, bio sam toliko ljut. Bio sam nezainteresovan za njena osjećanja… Želio sam otići od kuće i nikad više da je ne vidim. Učio sam puno i teško. Tako sam dobio priliku da odem u Singapur na studij. Tamo sam se oženio , kupio kuću i dobio djecu. Bio sam sretan i zadovoljan svojim životom. Ali jednog dana, moja majka je došla da me posjeti. Nije me vidjela godinama niti je ikad vidjela svoje unuke. Pojavila se na vratima. Moja djeca su počela je ismijavaju… Ja sam se izvikao na nju: ”Kako si se usudila dođeš u moju kuću i da mi plašiš djecu?”
Samo tako si se pojavila nepozvana. ”Idi odavde odmah!” Moja majka je samo tiho odgovorila: ”Oprostite, mora da sam pogriješila kuću” – i nestala… Nakon nekoliko godina, dobio sam pismo. Pozvan sam na godišnjicu mature. Ženu sam slagao da moram ići na poslovni put. Poslije proslave, iz neke radoznalosti svratio sam do svoje rodne kuće. Kada su me vidjeli, mještani su mi rekli da je umrla. Ni jednu suzu nisam pustio. Predali su mi jedno pismo, za koje su mi rekli da je od nje…
Nema komentara:
Objavi komentar