Davno je to bilo ali ce mi ostati urezano u sjecanju do kraja zivota.
Ja klinac tek upisao srednju skolu pubertet me drma,mislio da sam najpametniji na svijetu i nikoga nisam htio slusati.Samo sam izlazio i provodio vrijeme s drustvom,te noci majka me me molila da ne idem ali naravno kao da je to meni bilo bitno.
Kada sam se vratio imao sam sta i vidjeti,mama je bila mrtva doktori su ustanovili da je dozivjela srcani udar.
To sebi nikako ne mogu oprostiti da sam ostao kod kuce mozda bi sve drugacije bilo,pozvao bi hitnu pomoc a ovako joj nije bilo pomoci a ja sam zivio sam s njom jer nas je otac napustio dok sam jos bilo mali.
Pokusavam da se oslobodim tih misli sta bi bilo kad bi bilo,ali nikako da mi izadje iz glave njen lik kada me moli da ostanem a ja kao najveci glupa idem s drustvom koje danas skoro i ne poznajem jer je svako otisao na svoju stranu…..
Bili smo veoma mladi i ko je uopšte razmišljao o kontracepciji kada hormoni udare u glavu, a u zagrljaju imaš tek punoletnu, prezgodnu curu. Nismo to čak ni uradili u nekom udobnom krevetu već na klupici u mračnom delu keja. Mesec dana kasnije ona mi javlja da je trudna i da ne zna šta da radi, strah je da kaže roditeljima. Tu noć nisam oka sklopio, imao sam neke pare koje su bile dovoljne za abortus i mislio sam da je to prava odluka jer bi to dete upropastilo i njen i moj život pogotovo što je ona na kraju srednje, a ja na početku studija.
Čim je svanulo odem kod rođenog brata moje babe po savet jer mi je taj čovek uvek pomagao i on kaže da je najbolje da se dete rodi i da će već sve leći na svoje. Posle salve uvreda od mojih i obećanja njenog ćaleta da će me ubiti rešimo nas dvoje da sačuvamo tu bebu i da je nakon rođenja ona da meni na čuvanje. Rečeno-učinjeno, sada sam samohrani otac od 39 godina čiji sin ima 20. Toliko liči da izgledamo kao braća, a ja ne mogu biti srećniji.
Nema komentara:
Objavi komentar